* Časna sestra i sveštenik prelaze pustinju Saharu na kamili.
Trećeg dana, bez ikakvog upozorenja, kamila se sruši mrtva. Nakon što su otresli prašinu sa sebe,
časna sestra i sveštenik počeše da sagledavaju situaciju, i posle dužeg perioda tišine, sveštenik progovori:
– Pa, sestro, situacija izgleda poprilično strašno.
– Znam, Oče.
– Zapravo, mislim da nećemo preživeti više od dan-dva.
– Slažem se… – odgovori sveštenik.
– Sestro, pošto je izgledno da se nećemo izvući živi odavde, bi li učinila nešto za mene?
– Bilo šta, Oče…
– Nikada nisam video ženske grudi i pitam se da li bih mogao da vidim tvoje?
– Pa, pod ovim okolnostima, ne vidim kako bi nam to moglo štetiti.
Časna sestra otvori svoju odoru i sveštenik je uživao u pogledu na njene grudi, komentarišući njihovu lepotu:
– Sestro, smem li ih dodirnuti?
Ona pristane i on ih je milovao nekoliko minuta.
– Oče, mogu li vas nešto zamoliti?
– Naravno, sestro…
– Nikad nisam videla muškarčev, hmm… oono dole… Mogu li da vidim vaš?
– Mislim da sa tim neće biti problema. – odgovori sveštenik, zadižuci svoju odoru.
– Oh, Oče, smem li ga dodirnuti?
Sveštenik pristane, i nakon nekoliko minuta milovanja, on dođe do pune erekcije.
– Sestro, znaš li da ako stavim ovo svog, ne više malog, na pravo mesto, on može podariti život?
– Da li je to istina, Oče?
– Naravno da jeste, sestro.
– Oh, Oče, pa to je divno… Gurnite ga brzo u kamilu i gubimo se odavde…
Нема коментара:
Постави коментар