Pre nekoliko dana sam sa mužem otišla u grad zbog kupovine, razgledali smo robu, kupovali hranu i sitnice.
Kad smo izašli iz jedne prodavnice, zatekli smo policajca koji je pisao prijavu za pogrešno parkiranje.
Prišla sam mu i rekla:
• Zar ne bi mogli imati više poštovanja prema starijima?
Ovo prvi put vidim, mi smo penzioneri, zašto kažnjavate ljude kad nemaju da plate?
Policajac nas nije udostojio pogleda i nastavio mirno da piše prijavu.
Onda sam mu rekla da je “naci*tičko g*vno”.
Na to je podigao pogled, oštro me pogledao i nastavio da piše još jednu prijavu, ovaj put za izlizane gume.
Onda mu je moj muž rekao da je “najobičnija pe*erčina”.
Policajac je mirno popunio drugu prijavu, zakačio ispod brisaca i nastavio sa pisanjem treće.
Potrajalo je to dobrih petnaestak minuta. Što je on više pisao, to smo ga mi više vređali.
Ali u stvari, gledajući sa našeg stanovišta, nema nikakve veze sa nama i nije nas mnogo pogađalo.
Naime, mi smo u grad došli autobusom.
Eto, otkad smo u penziji, pokušavamo malo da se razonodimo i zabavimo.
To nam je veoma važno u ovim godinama!
Нема коментара:
Постави коментар