Ukrca se časna sestra u voz, sedne u kupe i voz krene.
Vozi se ona kad preko puta ugleda poznato lice.
Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, ludi komplet, frizura, nokti.
Gledaju se one u čudu, gledaju.
– E, jesi to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one gde je koja bila svih ovih godina, što se dogodilo i tako dalje.
Ne da časnoj sestri vrag mira pa je pita:
– Nemoj se ljutiti, ali ova bunda, kako…?
Kaže žena:
– Ma, neugodno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna:
– Oprosti, ali ove čizme, otkud….?
– Ma, baš mi je neugodno, ali jedan prekrasan vikend, i evo…
Časna sestra:
– Čuj, ovaj komplet, ta ogrlica, kožna torba…?
– Ma, eto, jedno prekrasno zimovanje, i evo…
Rastanu se one na stanici, odu svaka svojim putem.
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne.
Kad usred noći čuje neko tiho kuca! Časna sestra upita:
– Ko je?
– Ja sam, fra Jozo! – tiho će fratar.
Časna sestra:
– Ma jebi se ti i tvoje karamele!
Нема коментара:
Постави коментар